Znanstvenici su dokazali kako pivo na 22 načina pozitivno utječe na čovjekovo zdravlje. U 80-im godinama prošlog stoljeća u Americi se razvio pokret koji se naziva craft. Kad se govori o craft pivu, onda se misli na to da majstor pivar na svojim strojevima radi što želi, kako želi i kad želi. Siniša Filipović rodom je iz Miholjanca, a već dugo živi u Virju. Na samom kraju tog sela već osam godina proizvodi svoje pivo.
– Ideja o vlastitom pivu došla mi je slučajno. Na poslu sam malčirao, bila je jesen i vidio sam divljeg hmelja. Pomislio sam kako bih mogao uzeti vodu s fratrovog izvora u Miholjancu i napraviti pivu. Nisam tad imao pojma o pivi. Stigao sam doma, počeo istraživati i otvorio Pandorinu kutiju – kaže Siniša.
Za puno toga nije znao što znači, a tu u kraju nije imao koga ni pitati. Za Božić je skuhao prvu pivu. Tu se je rodila ljubav.
– Mi Hrvati znamo kaj je graševina, pinot, rizling, ali ne znamo kaj je pale ale, amber, stout… Postoji 127 povijesnih stilova pive. S podstilovima ima ih oko 400. Onda dolaze craft pivare koji rade svoje kreacije – govori virovski craft pivar koji je svoje pivo besplatno posluživao svim zainteresiranima na nedavno održanoj Prkačijadi.
Vatrogasno pivo
Ponosan je na svoju kreaciju koju kuha jednom godišnje, a zove se ‘Vatrogasno pivo’, iako on nije vatrogasac. Ideja mu je pala na pamet kad je na poslu gledao u vatrogasno vozilo. Tri dana je razmišljao kakvo bi to pivo trebao biti da bi se moglo nazvati vatrogasnim.
– Mora biti crveno. Mora imati veliku pjenu, jer vatrogasci s njom gase. Mora imati aromu dima. Mora biti puno alkohola jer su vatrogasci ‘muži’. I, pakiranje mora biti veliko, od litru. Bilo bi žalosno vatrogasno pivo flaširati u boce od 0,33 – smije se Siniša. Takvo pivo je i napravio. Izmiješao je nekoliko stilova i dobio željeno.
Kad je krenuo u istraživanje piva, otkrio je brojne povijesne priče. Na jednom predavanju Nikole Cika, Siniša je otkrio da je u Virju 1846. godine postojala pivovara koju je imala obitelj Tottar. U Đurđevcu je živio bogati židov Braun koji je imao brojne vinograde, no pio je pivu. Uz dosta truda, Siniša je došao do stare kuharice u koju je ručno zapisan recept za pivu koju je pio Braun, a skuhale su mu njegove sluge. Na veliku Sinišinu žalost, recept je teško primijeniti na današnje vrijeme jer su tad sastojci bili drugačiji, od kvasca pa do hmelja. Ali, posebnost je da je korišten i med.
– Taj Braun je morao dobiti taj recept iz Škotske, Irske ili Belgije, što je u tadašnje vrijeme, u prvoj polovici 20. stoljeća, bilo jako impresivno i jako zanimljivo. Tada se sve vrtjelo oko lagera. Naše prabake doma su kuhale pivo na štednjaku kad se žito vršilo – priča Siniša kojeg strašno zanima kakvo se pivo nekad pilo. Njegov pradjed Ivo sigurno je nekad došao u Virje i popio Tottarovo pivo, smatra.
– To je ono kaj mene zanima. U startu sam znao da je to bečki lager, znam da je to morao biti divlji hmelj. Trebalo mi je vremena da proučim kojih je sladov bilo u Austro-Ugarskoj, a koji se i danas rade – govori.
Nabavio je kvasac s Novog Zelanda i napravio to pivo. Ne može tvrditi da je to identično pivo koje je popio njegov pradjed, ali nitko mu ne može reći da to nije najbliže onom što je pio. To je Siniši neprocjenjivo.
– Kad sam ga skuhao i kad sam s prijateljima na terasi isprobavao pivo, pitali su me kako ću ga nazvati. Pa zvat će se ‘Starovirovsko’, kak’ drugač’? – priča.
Užitak i znanje
U svojoj domaćoj pivovari Siniša je imao već 170 vrenja, mnogo više nego što ih neki vinari dožive u cijelom životu. Princip je isti, i jedno i drugo mora odvrijeti, i jedno i drugo treba pretočiti, no s pivom se može više isprobavati, više puta kuhati, to je prednost spram vinara. No, vinar zato ima sumpora i uništi bakterije, dok pivar nema ništa s čime bi si pomogao.
Siniša svoju pivu ne prodaje niti to planira, već ju radi isključivo za vlastite potrebe. Godišnje skuha oko 1000 litara, a kuha u kotlovima od 20 i 40 litara. Vodu je uzimao isključivo iz fratrova zdenca u Miholjancu, po tome je svojoj pivovari i dao ime. Da bi napravio jedno pivo treba mu dva mjeseca.
U razgovoru s njim jasno je vidljivo da čovjek uživa u pravljenju vlastite pive i o tome zna jako puno, bilo da se radi o povijesti, bilo da se radi o načinu pripreme. No, i sam kaže da još puno treba učiti. Za njega su Belgijanci najveći pivari na svijetu, a on bi jednog dana volio postati pivski sudac.
