Svetki su iza nas, o hrani, ceni mesa, ribi i kojekakvim drugim delicijama smo pripovedali danima. Kak sam i spomenul, ostanjke smo čistili celi tjedan. A znate več da je dobra hrana tema mnogih razgovora samo ak ne prejde v nekakvu krajnost. Setite se da čak i v neke popevke govore o dobroj papici. Ak pak ide uz ‘dobro iće i dobro piće’, nema bolše kombinacije. Sad dok je vuzmeno blagovanja iza nas morem se v miru prisetiti puno lepih zgoda gde se muzika spaja z dobrom papicom.
Ljubav za stolom
Teško morete nekaj napisati o hrani, a da ju ne povežete z dobrom glazbom za ugođaj. I to ne samo v kleti i v nekakvoj birtiji, nego i v popevkama ozbiljnih popevača. Eto da samo spomenem našega velkoga Arsena Dedića i njegve stihove gde popeva o ljubavi preko stola. Iskreno: rado se setim nekih mojih davnih simpatija i nekih prelepih zalogaja koje smo skupa popapali uz muziku. Zakaj ne reči i prelepih momenti koje čovek ima za stolom z vlastitom i zakonitom. Mislim naravno v dvoje, a ne ovak kak je bilo na Velki petek i Vuzem. Za Đuru i mene bil je to velki posel, a više su uživala deca i vnuki. Setite se Balaševića i njegove popevke ‘Al se nekad dobro jelo baš’. Tak sočno spripovedan i otpopevan celi jelovnik se retko najde. Dok ga slušate mam ogladnite. Jedino na kraju sve malo pokvari ono: ‘gajba piva mlakog crnog’. Doduše ja sam imal jednog suradnika koj je pil samo toplo pivo kaj nigda nisam mogel baš shvatiti.
Vele ljudi da je glazba duševna hrana. Morem se i složiti. Zavisi o ambijentu v kojemu ste za vreme dok blagujete. Na svojim sam putovanjima doživel kojekaj i nekak mi se čini da sam bil pri boljem apetitu ak je v restoranu bila živa muzika. Takav ambijent ne podnosi glasnu muziku i navek mi je bilo drago čuti mali bend z klavirom, harmonikom, violinom i basom. Bil sam bubnjar, al mi z takvim bendom bubnjevi baš i nisu falili. V to vreme je bil običaj da vam violinista dojde do stola i odsvira pod vuho nekaj baš za dušu. Naravno da je to znalo nekaj i koštati.
Jedan mi pak ambijent ostal v posebnom sečanju. Svojedobno vam je v rečkome hotelu Bonavia sviral jedan sjajan klavirista. Ak ste došli v zimi bil je v jednom kutu restorana, a prek leta na terasi punoj zelenila. Imal je odabrani repertoar, bil je jako diskretan i naprosto vam je mazil vuho svojom svirkom. Fina večerica, intimna atmosfera v dobrom društvu bilo je pravo mesto uživanja. No more to biti i nekaj malo manje intimni ambijent, al pravi muzikanti vam buju napravili štimung v kojem se baš osečate opušteno. Tak se sečam jednog romskoga tamburaškoga benda v jednoj vojvođanskoj birtiji, čudesnog imena Kongo, koji su imali neverojatan osečaj da vam najdu žicu i, naravno, zemu nofce. V Novom Sadu je pak bila jedna poznata birtija Piroš čižma z gudačim bendom koj je mogel svirati na bilokojoj koncertnoj pozornici. Dok su nam diskretno svirali, moj je domačin, jedan Podravkin trgovački putnik, predložil jelovnik. On je bil ljudina od nekakvih sto dvajst kila, poznati gurman i verujte da nisam ni posumljal v njegov izbor.
Čuveni beogradski gradski firtl Skadarlija, poznat baš po tome da ima nekolko birtiji z bendovima koji su znali svirati baš sve na svetu kaj su raspoloženi gosti zahtevali. Izvorne narodne i starogradske popevke su bile najtraženija roba.
Zagrebački nočni lokali ze živom muzikom su imali nekaj malo drukčeši repertoar. Sečam se čuvemog primaša Bege koj je letima sviral v Lovačkom rogu i fakat je znal odsvirati sve kaj se dopadalo njegvoj publiki. V Gradskom podrumu je bil pak jedan kombinirani bend gde su glavni bili pjevač Miljenko i harmonikaš Toni. Imal sam prilike v tom bendu odsvirati tri noči za jedno novo leto gde sam mogel osetiti ko su pravi profesionalci i kak funkcionira zagrebački nočni život. Inače je lokal živel od dobro potfutranih gostiju i prijateljica noči.
V podslemensku zonu smo znali zalutati v jedan odličan restorančič na finu večericu gde je sviral jedan baš diskretan bend z harmonikom gitarom i havajkom. Mogli ste fino večerati i normalno se potiho spominjati.
Gorice pak zahtevaju čist nekaj drugo. Naša je klapa prek dvadeset let imalo svoj kučni bend Kraluš bez kojega se ni mogel zamisliti nikakav događaj v kleti. V tom se ambijentu baš i ne išče prevelika intimna atmosfera, nego onak za svakoga pomalo i da moremo svi skupa nekaj zapopevati. Sretna je okolnost bila kaj su i oni voleli papati i na njih je Slavo imal posebnu brigu. Najčešče su oni zaseli za stol v kuhinji gde su mogli v miru za vreme pauze blagovati i popiti koj gemišt.
Vuzmeni pondelek v Goli
Se sečate kak sam se prošli tjedan požalil da mesto maloga ‘posta’ idem na obed k prijatelima v Golu jer je gazdi Ivini v tork rođendan? Bili smo i bilo je sega ‘kak na Božić’. I još nekaj. Deca su na vulici igrala jednu tradicionalnu golsku igricu: kotačanje.
Moj tjedni jelovnik
Petek
Juha/Glavno jelo: Klasični grah-čušpajz z kobasom
Desert: Lagani gemišt
Subota
Nadam se lepom vremenu pa bu Jan organiziral ekipu za sadnju loze. Moram nahraniti gladne težake:
Predjelo: Od svega pomalo z obaveznim jegerom, prgama i Đurinim klipičima
Glavno jelo: Bogati vinski gulaš od bočinga z noklecima
Desert: Gemišt kak i obično
Nedela
Juha:Anjgemahtec
Glavno jelo: Piletina na pariški, mešano povrče na putru
Desert: Štrukli sirom; za ovu priliku još jedna gastronomsko-muzička popevka: “Mamica su štrukle pekli”
Pondelek
Juha/Glavno jelo: Pajšlec na kiselo; z vuzmenom janjetinom sam dobil i pajšleca
Desert: Čaša jako zdenoga soka
Tork
Juha: Juha od krumpira
Glavno jelo: Zapečene palačinke z mesom, zelena šalata
Desert: Smuti od mešanoga voča
Sreda
Juha: Koprova juha z rižinim rezancima
Glavno jelo: Pileči rižoto, šalata
Desert: Kompot od breskvi
Četrtek
Juha/ Glavno jelo: Prisiljeno zelje z paradajzom; bum podinstal malo mesa za podlogu
Desert: Šnenokli
