Pred par meseci sam kratko spomenul kak sam se zapomogel jedne škatule z otprilike tridesetak kuharici na njemačkome, a dober dio je još k tome na gotici. Jest da smo negda davno pod njemačkim vučili i goticu, al se ti sad posle šezdeset let podseti koje je to slovo. No nekak se bum snašel.
Među tim sam kuharicama našel i jednu knjižurinu pod naslovom Spezialiteten aus aller Welt (Specijaliteti z celoga sveta) z podnaslovom Velika kuharica nacionalnih jela. Verujte da nemam nameru krenuti od početka pa vas zadaviti sledečih leto-dve dana. Išel sam najprije poiskati kaj v celoj ponudi piše o Lepoj Našoj. Kad tam nigde niti reči o Hrvatskoj, Croatii ili Kroatien. Onda idem pogledati gda je ta knjiga štampana, al nigde ni slova ni brojke gda je to napisano. Nekak mi se činilo da to ni moguče pa sam malo listal i našel jedno ovakvo poglavlje Ungarn Jugoslawien?! Pa ljudi moji je li to moguče?! Ta je kuharica pisana pred više od sto let, na friško pak tiskali, a našu kuhinju su čist zanemarili. Još dok vam spomenem nazive nekih jela bute se šokirali. Zapraf nas v toj celoj priči niti nema osim ak Cevapcice ne zememo kak opče poznati jugospecijalitet. To bi zapravo trebalo na njemačkom ovak pisati: tschewaptschitschi. Proverite ak ne verujete.
Naši ‘specijaliteti’
Bum vam citiral nekolko specijaliteta, a vi si zberite kaj bi bilo barem malo naše:
Pravi gulaš. Nemremo reči da to nismo herbali od Mađari, al dok sam videl kaj sve meču v taj gulaš bolje da nismo to herbali. Svaki naš Podravec bu skuhal bolšega goričkoga gulaša.
Bosanska juha od zelenih mahuna. Negda sam kak podravkaš puno putuval po BiH, al se ne sečam da sam igda videl na jelovniku zelene mahune. Nakrkal sam se janjetine, teletine i junetine, tu i tam malo krmetine, ali mahune ni blizu.
Riblji paprikaš ili na čistom hrvatskom: fišpaprikaš. Tu se več moremo nekak najti jer verujte da sam najbolši fiš jel v Baranji, ali ni naši Podravci to ne delaju loše. Čak i v Koprivnici imamo takmičenja v kuhanju te delicije.
Esterhazxy-rostbraten (pržolica). To se čuveno jelo more i danas najti na jelovnikima po mađarskim i njemačkim restoranima, al mislim da to nemrete najti pri nama doma. Doduše, svojevremeno je v Zagrebu delal mađarski restoran v centru Zagreba, rado smo tam zalazili, al se bojim da je to več davna prošlost. Morti bute v našoj metropoli lakše našli meksički nego mađarski restoran.
Cevapcici. Bum vam točno citiral kaj bi oni deli v tu deliciju pa probajte doma zamesiti tu smesu: 500 g goveđega seckanoga mesa, ½ šalice kockici luka, paprika v prahu, ½ žlice brašna, masnoča za pečenje
Čovek ne treba biti Karapanđa da bi skužil kak tu nekaj ne štima. Pazite sad ovo. Meso, i sve začine zmešate, napravite kompaktnu smesu, z vlažnim rukama zarolate čvape, zavaljate još malo v brašno i pustite jednu vuru da se osuše i odstoje. Ispečete ih na tavi i dok su gotovi servirate ih ze sosom od paradajza (valjda kečapom?), crnim kruhom i mađarskim crvenim vinom?!
Kaj bi na ovo rekli pravi roštiljmajstori, recimo z Baščaršije, morete si samo misliti.
Hammel-Djuvech (Đuveč od ovčetine). Đuveč smo odavno usvojili, al moram priznati da se kod nas odavno več ne nudi. Ja ga znam tu i tam napraviti, al onak kak se to delalo v našim restoranima: z lepo pečenim krmenadlom ili pak vratinom. Čim dozrele naši paradajz i paprika v goricama bum tak nekaj napravil.
Kalbspoerkelt (teleči paparikaš) i Huehnerpoerkelt (pileči paprikaš) su nekaj kaj se i pri nama još navek dela. Doduše, teško da bu pri nama i neko od stareših Podravci više upotrebljaval reč perkelt, al to ni nama nepoznati izraz. Dobro se sečam da je Pačko negda v Turistu nudil teleči perkelt z domačim rezancima. Z tim pašu i kojekakvi nudli iliti njoki.
Ente auf ungarische Art gefuelt. To če reči da je ‘filana raca na mađarski način’. E sad, čiji bi to bil specijalitet dal mađarski, jugoslavenski ili naš domači podravski nek ostane tema za raspravu povjesničarima gastronomije. Raca se pri nama fila od kad znam za sebe a, kaj bi rekel Balašević, princip je isti sve su ostalo nijanse. Ovde se preporuča fil od kostanji, kaj je nekakav standard, al je isto tak dobro racu nafilati z nadjevom od jetrici, špeka i žemlji ili od mlevenoga mesa i beloga kruha. Pri nama je ipak češče na jelovniku filani picek ili za Martinje filana guska.
I kaj da vam velim? V toj čudesnoj kombinaciji mađarsko-jugo jela nisam našel ništ više kaj bi barem malo sličilo na pravo hrvatsko jelo. Nekak mi zgleda da nas negdašnji gastronomski stručnjaki nisu ni pred više od sto let preveč preštimavali. Mislim da bi se danas sigurno malo drukčeše ponašali prema našoj bogatoj kuhinji. Na kraju knjige su i predlogi za kakti tipični mađarsko-jugo jelovnik a poglečte kaj sam našel:
- Bosanska juha od mahuna z pecivom
- Rakovi z paprikom i rižom
- Pladanj “sedam građana”(?) z kiselim povrčem
- Budipeštanski pileči ragu z pireom od krumpira i zelenom šalatom ili
- Srneči but v esterhazi sosu, z pečenim krumpirom ili njokima
- Muškatni oraščiči
Sad vi meni rečite onak po istini: na kaj vam to sve skup sliči?
Moj tjedni jelovnik
Petek
Juha: Riblja juha ala fiš
Glavno jelo: ‘Pijani’ šaran; našpikajte ga z češnjakom i špekom i to bu dalo poseban okus krumpiru na kojemu se peče šaran
Desert: Gemišt
Subota
Predjelo: Pileča pašteta na tostanome kruhu i putru
Glavno jelo: Špagete karbonara, malo šalate
Desert: Voče
Nedela
Juha: Juha od goveđih kostiju z leberknedlima
Glavno jelo: Junetina ala vild, semerknedli ili domači rezanci
Desert: Princes krafli
Pondelek
Juha/Glavno jelo: Kisela juha od želučeki; navek denem i par kockici krumpira
Desert: Halo Helena i Tonč: kolač od jučer kak i navek v pondelek
Tork
Juha: Juha od ribane mrkvice i celera
Glavno jelo: Rižoto od gljiva/šparoge
Desert: Sok
Sreda
Juha/Glavno jelo:Prisiljeno zelje z paradjzom; za podlogu bum podinstal malo junetine
Desert: Palačinke z pekmezom
Četrtek
Juha: Kobasičja juha
Glavno jelo: Francuski krumpir, mešana šalata
Desert: Smuti od koječega
