Počela sam pisati nešto drugo, ali ne da mi se danas u duboke filozofije koje inače volim, pa sam krenula pisati ovo.
Danas je dan za NEDAMISE. Ma tjedan je.
Pa krenimo!
Bog pomozi.
Ni dan danas mi nije jasno kaj je tu tak jako čudno dečkima. NE svima, ali ima ih. Kaj je čudno u tome da cura zna pričati, da se zna zezati, da zna uzvratiti zezanciju.
Da je iskrena i otvorena i da ju jednostavno boli kifla kaj će neko reći o njenom ponašanju, razmišljanjima, stavovima. Ili o njenoj frizuri, nenašminkanom licu, starkama, štiklama, japankama, hlačama, haljini.
Hoće li netko imati stav o tome sjedi li prekriženih nogu ili je zavaljena u kauč jer se upravo prejela ko nikad u životu.
Hoće li netko imati loše mišljenje o svemu kaj je dio nje i kaj će ostat dio nje, jer jednostavno je takva.
Pa i mi cure smo ok bića. Nismo mi čudakinje ako ste vi, kao muškarci, uspjeli s nama uspostaviti normalan razgovor. Nismo čudne jer smo vas uspjele nasmijati, niti smo čudne zato što smo normalne i ponašamo se kako se ponašamo zato jer jesmo takve. Nije nam cilj da vas zadivimo. Vjerujte nam. Imamo nekoliko ciljeva ispred tog cilja. (beljko smajlić iza točke)
Očito da nas ima u manjini kad smo čudne.
„Jao, kako tvoj mozak super funkcionira, čudo.“
„E, ti nisi normalna, od kud ti sve to pada na pamet. Kaj ti konzumiraš!?“
Drogu, stari moj. Svaki dan. Kriste.
Kaj bi konzumirala? Takva sam. Ne treba mi poticaj sa strane da budem „čudna“. Ne treba mi poticaj sa strane da znam reći dvije pametne i razmišljati mozgom. Ne treba mi poticaj sa strane da se znam izborit za sebe i dati do znanja, tebi, da ja sama sebi vrijedim i da nisam jedna od onih koje će se hihotati i prstima raditi uvojak u kosi i gristi usnicu dok ti pričaš kako imaš super auto.
Ne.
Reći ću ti – E, fakat me ne zanima.
Ili ću reći – Vau, kako si ti super, daj mi malo još pričaj o svom autu molim te, molim te, molim te, jer želim da moj život ima smisla, aj molim te, no.
A ti, ti nećeš shvatiti moj sarkazam jer nismo na istoj valnoj razini pa ćeš nastavit pričati i mislit si kak si kul sve do onog trenutka kad ću te morat otkantat s nekom psovkom jer eto, sam si to tražio.
U pravilu, ako se baš radi o meni, nećeš ni doći u situaciju da mi počneš pričati o svom autu, jer ću te nanjušiti 2 godine prije nego ćeš uopće i pokušati mi pričati o svom autu.
Jednom prilikom naletjela sam na ovu izjavu : „Ove cure iz Koprivnice su kao juha iz vrecice. Za 5 minuta su spremne za 4 osobe.HAHAHAHAHHAHA“
Dobro je, koristi točke na pravim mjestima. Ipak nedostaje jedan razmak. Nema veze ni što kvačica fali na „vrecice“, nećemo cjepidlačiti.
Ipak, živimo u moderno doba kad čovjek ne smije imat slobodu napisaT (jer on tako hoće, a ne zato jer je nepismen) već mora napisaTI.
No, ipak, živimo i u moderno doba kada čovjek očito ima slobodu ismijavati ženski rod. Koprivničanke. Sve. Valjda i s razlogom. Kaj ja znam.
Ne da mi vrag mira, odem ja istražiti malo dotičnog, ona čista znatiželja ženska se u meni javila. Volim ju ponekad. Pogledam malo profil dotičnog koji sve cure u Koprivnici naziva ‘juhom iz vrecice’ i pomislim – Pa ni ne čudi me što to misliš kad si takvima okružen, očigledno!?
Kao, javno ti smeta, što su za pet minuta spremne za 4 osobe, a u biti uživaš biti u tom svijetu?
Kako i ne bi volio, mlad, poželjan, ‘možeš imat koju poželiš’ – misao ti je vodilja, s druge strane upravo takve koje i možeš imati nazivaš ‘juhom iz vrecice’ i kao smeta ti taj mentalitet!?
Jednog dana možda ćeš nabasat na neku Ivanu, Anu, Jelenu, Ivu, Božicu, Draganu…
I bit će ti čudna. Bit će ti čudna jer se neće hihotati dok se ti šepuriš kao puran. Možda će te i prestrašiti ili u krajnju ruku iznenaditi što ima mozak koji koristi i što, prvenstveno, nije „ko juha iz vrecice“.
A onda ćeš joj reći da je čudna? Prozvati ćeš ju čudakinjom?
Pa ćeš se nakon toga vratiti u svoj svijet, možda i ne svojom voljom, već upravo voljom te čudakinje na koju si nabasao, ali vratit ćeš se u svoj svijet koji voliš i jest ćeš i dalje ‘juhe iz vrecice’ koje ćeš, ponovno, javno osuđivati, dok ćeš privatno guštati u njima.
Ja ću ti i dalje bit čudna. I Ivana, Ana i Jelena će ti biti čudne jer su ti znale pokazat da je u čitavoj situaciji ove čudnovatosti u biti tvoj moral čudan. Tvoje životne vrijednosti su čudne. I ti si čudan.
A u biti, na kraju svih krajeva. Svi smo mi čudni. I to je tako lijepo, Jer da nismo, svijet bi bio jako dosadno mjesto.
Stoga, budi čudan, budi čudna, al pusti i druge da budu čudni. Jer kad-tad ćeš nabasat na neku, curu, koja će ti znat reći što misli o tebi i tvojim stavovima.
Ne zato da ih prihvatiš kao svoje i pokunjiš se kao psić već zato što i ona sama ima stav i nije joj bed reći ti da si debil zato jer žene nazivaš ‘juhom iz vrecice’ dok s istim tim ženama konzumiraš njihove vrećice i uživaš u tome.
Idem si skuhati juhu.
Lepi pozdrav.
Volite se miša mu u šušnju.
